Брана и трактор

Једнога дана мали Брана
на трактор се попо татин
куцкао је, завртачем одвртао
педалама ритам дао.

Док се трактор није закашљао
уплаши се мали Брана
неста даха и би му жао
упомоћ је звао Брана.

Шешир тата накривио
па из собе провирио
Поскакују руке татине
Брана доби поштене батине.

Ливада

Рано јутрос сред ливаде
процветале беле раде
и по која љубичица
весела су сва дечица.

Ливада нам сва у цвату
најлепше је сад на свету
По ливади трчим сам
данас ми је леп дан.

Мирис цвећа ме опија
Сунце рујно ме огрија
На ливади овој саде
деца беру беле раде.

И ја цвећа набраћу
да ме прати ова срећа
беле раде и љубичице
за срећу све дечице.

Сеоска слава

Кад сеоска дође слава
Боли стомак,боли глава.
На столу су разна јела
и за око милина цела.
Не знаш шта би пробо прво
да ли топла супица
ил миришљава сасрмица
ил печење прасећег
или можда јарећег
ил би можда паприкаш
шта да узмеш не знаш.
Можда из тепсије пита
ил баклава сита
ил колача разне феле
и торта укусна је веле
пробаш онда све од реда
а ово је мали део
кад помислиш шта си јео
и на крају зове деда.
Боли стомак, боли глава
јер сеоска беше слава.

Тетка

Данас дође тетка
носи пуне торбе.
За разговор спремна
жељна оштре борбе.

На годишњи зове
да продаје снове.
Извињење следи
да позив не вреди.

Објава рата

Синоћ је наш бата
добио објаву рата
Од нас преко пута
једна кућа жута.

Са прозора један деда
игру често нашу гледа
игри се нашој диви
у тој кући дуго живи.

Воли кад се лопта јури
стар је много па не жури
воли да нас дуго гледа
један много стари деда.

Јуче нови фудбал стиже
улицом се граја диже
на волеј му лопта седе
и у прозор старог деде.

Сломљено се окно клати
и деда нам фудбал врати
зато нам  је љути тата
објавио страшног рата.

Азбука

Стигла вам је мода нова
за вечеру једем слова
Појела сам пуну зделу
примедаба немам јелу.

Нису књиге исцепане,
нису слова из буквара
ко што мисли баба стара.

То ми мама супу прави
и у супу слова стави.
Постала сам слична Вуку
- Ја поједох сву АЗБУКУ.

Татиној кћерки

Тата својој кћери
пише нове песме,
она добро слуша
нико викат не сме!

Мама својој кћери
прави колач нови,
рано иде лећи
па су лаки снови.

Сестра својој секи
рукавице штрика,
понекад се секи
повуче и кика.

Мирођија

Питају ме редом
какав је то начин
да у свакој чорби
морам бити зачин.

Мама када кува
да ручак не кипи
ја морам да чувам.

И тата кад испод кола лежи
обоје ме вичу бежи! Бежи!

Волим с пуно пажње
разговор да слушам
и примедбу своју
у свему да кушам.

Шта год да се дешава
шта год да се ради
да што не пропустим
бојим се више од глади.

И онда ми кажу
какав је то начин
да у свакој чорби
морам бити зачин.